Danas su miholjske zadušnice i prema običaju, obilaze se grobovi, sređuju se i pale se sveće za pokoj duša
U skoro svim nacijama na svetu uvrežen je običaj da se, kada izlaze na groblje, nosi cveće. Shodno prilici, nekad se nose manji, nekad veći buketi, nekad čitavi venci, a cene za suze ili vence u zavisnosti od vrste i broja cvetova, zelenila koje ide uz aranžman, mogu biti od 600 do nekoliko hiljada dinara.
Evo kakvo cveće za zadušnice ljudi nose na groblja:
Kod nas se, kako kažu u jednoj beogradskoj cvećari, najviše kupuje paran broj cvetova, u najrazličitijim bojama.
“Za pokojne žene najviše se uzima cveće u roze, beloj i crvenoj boji, dok za muške pokojnike najviše nose crveno, belo, žuto, narandžasto, ali i plavo cveće. Za sahrane su se oduvek uzimali venci ili suze, što od ljiljana, gerbera, margarita, ruža, hrizantrma, a ponekad i kala, irisa ili čak orhideja. Svaka kasnija poseta grobu podrazumeva nešto manje bukete, nekad i samo dva cvet,” objašnjava radnica u jednoj beogradskoj cvećari.
U narodu postoji verovanje da hrizanteme pošto cvetaju krajem jeseni i početkom zime, imaju simboliku prolaznosti, žaljenja i smrti, dok kale i ljiljani simbolizuju odlazak duše na drugi svet, a ako je osoba preminula mlada, nevinost.
Cveće na groblju, generalno, treba da simbolizuje prolaznost jer vene i suši se.
Velikoj većini je cveće ipak samo ukrasni element kojeg nose na groblja kako bi grobovi izgledali lepše, ali ima i onih kojima je poseta grobu prilika za molitvu za svoje pokojne. Tada čin stavljanja cveća i sveća na grob predstavlja znak unutrašnjeg čina ljubavi prema onima koji leže u grobovima.
Time im pokazujemo da ih ljubimo, da mislimo na njih i da želimo njihovo spasenje.
