Mnogi će 2020. pamtiti po zlu, po zaključavanjima, pandemiji koronavirusa, strahu i neizvesnosti koje ćemo još dugo osećati. Ipak, naučnici kažu – ona nije ni u “top 10” najgorih godina u istoriji! A, neslavno, prvo mesto na toj listi svakako bi mogla da zauzme 1816.
Nazvana još i “godinom bez leta”, 1816. je zaista bila najstrašnija godina otkako postoji meteorološka dokumentacija. U SAD-u poznata i pod nazivom “Eighteen hundred and froze to death”, ovo je godina koja će u istoriji ostati zapamćena kao ona u kojoj je svih dvanaest meseci bila zima!
Sve je počelo u martu… Januar i februar bili su prosečni, ali je tada temperatura počela opasno da pada. U apriju i maju kiša nije prestajala. U junu i julu, umesto sunca pao je sneg, a mraz je bio svakodnevan. Planeta je čekala leto, ali ono jednostavno nije došlo već je nakon zime došla jesen, pa opet zima!
Ovakvo vreme pratile su i ogromne poplave, naročito u Evropi.
Šta se zapravo dogodilo?
Nije bilo objašnjenja za ovu pojavu! Tek 1920. američki naučnik Vilijem Hampfris je postavio hipotezu koju i danas prihvata najveći broj klimatologa.
Naime, u aprilu 1815. proradio je vulkan Tamboru na ostrvu Sumbava u Holandskoj Istočnoj Indiji (današnja Indonezija) i u atmosferu poslao ogromne količine vulkanskog pepela. Za ovo se znalo jer je veliki deo severne hemisfere bio prekriven oblacima prašine i prljavštine, ali je tek u junu 1816. postalo jasno da se na tome neće završiti.
Drugi vulkani koji su bili aktivni u tom periodu su Sufrijer na Sent Vinsentu u Karibima i Majon na Filipinima.
Uobičajeno je da nakon masivne vulkanske erupcije padne globalna temparatura, jer se manje sunčanog zračenja probije kroz atmosferu do zemlje. 1816. to se nije dogodilo!
Kako razgovarati sa zlim ljudima, a da vam ne isprljaju dušu: Jednostavno je!
Posledice “godine bez leta”
Poljoprivreda je bila na kolenima, a cena hrane se udesetostručila. Mraz je uništio sve useve, a glad koja je usledila pokrenula je čitavu seriju zločina, društvenih nereda i pobuna širom sveta.
Leto kad je “rođen” Frankenštajn
Upravo 1816. godine Meri Šeli, Džon Vilijam Polidori i njihovi prijatelji bili su tokom leta gosti lorda Bajrona na Ženevskom jezeru.
Meri se sećala da je to bilo “vlažno, nimalo blago leto i neprestana kiše nas je često danima zatvarala u kućama”. U takvoj atmosferi jedne večeri su se kladili u to ko može da napiše strašniju bajku.
Meri Šeli je napisala osnove priče koje ća kasnije ugraditi u svoj roman “Frankenštajn”.
Procenjuje se da je glad dovela do smrti 200.000 ljudi samo u Evropi. Irska je bila među najteže pogođeim državama, a Kinezi su bili prisiljeni da prekinu sadnju pirinča i počnu da uzgajaju, u tom momentu, profitabilniji mak, šireći ono što će kasnije biti poznato kao opijumsko tržište.
U Velikoj Britaniji i Francuskoj su izbile pobune, a skladišta hrane su opljačkana. Nasilje je bilo najjače u Švajcarskoj koja je imala malo obradive zemlje, a vlast u toj državi je proglasila vanredno stanje zbog opšte gladi.
U Mađarskoj je padao smeđi sneg, a u Italiji crveni. Sneg je zabeležen i na Tajvanu koji inače ima tropsku klimu.
U Americi mnogi istoričari “Godinu bez leta” smatraju glavnim uzročnikom pokreta američkih kolonista prema zapadu. Stanovništvo je krenulo da traži bogatiju zemlju i bolje uslove za useve.
Osim gladi, širila se i bolest. Dok je hladnoća paralizovala severnu hemisferu, monsuni su opustošili južnu, pa je jedna od najsmrtonosnijih epidemija tifusa u istoriji usledila ubrzo nakon. Umrli su se brojali u desetinama hiljada.
